PREGLED I ISPITIVANJE OPREME ZA RAD

Oprema za rad podrazumeva mašine, uređaje, postrojenja, instalacije, alate i sl. koji se koriste u procesu rada.

Na opremi za rad vrše se preventivni i periodični pregledi i provere. Ovim pregledima i proverama proverava se i utvrđuje da li su na opremi za rad primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i uputstvima proizvođača.

Sva oprema za rad podleže preventivnim pregledima i proverama koji se obavljaju pre početka korišćenja, odnosno pre davanja na upotrebu zaposlenima, posle rekonstrukcije ili havarije kao i pre početka rada na novom mestu rada ako je oprema premeštena sa jednog mesta na drugo.

Oprema za rad koja podleže periodičnim pregledima i proverama u roku koji je utvrđen tehničkim propisima i standardima ili koji je utvrđen uputstvom proizvođača, a najkasnije u roku od 3 godine od dana prethodnog pregleda i provere.

Privremene električne instalacije sa uređajima, opremom i priborom podležu periodičnim pregledima i prorverama jedanput godišnje ukoliko gradilište traje duže od jedne godine.

Oprema za rad koja podleže periodičnim pregledima i proverama u smislu zakonske regulative je:

• Dizalica i uređaj nosivosti od 0,5 tona i vi&scaron, kao i privremeno postavljena konzolna dizalica i vitlo nosivosti od 0,3 tone i vi&scaron, na mehanizovani pogon, koji služe za dizanje, spuštanje i prenošenje tereta pomoću čeličnog ili drugog užeta, lanca, hidraulika i dr.
• Regalna dizalica na mehanizovani pogon (u regalnom hodniku i van njega, vezana za šine ili koja ima na drugi način automatski regulisane pozicije) koja služi za unošenje u regal i uzimanje iz regala paleta ili materijala
• Podizna platforma na mehanizovani pogon koja, pomoću ugrađene platforme ili korpe, služi za dizanje i spuštanje zaposlenih radi obavljanja radnih operacija
• Viseća skela, fasadni, teretni i putnički lift (izuzev liftova u stambenim zgradama), na mehanizovani pogon, koji na vertikalnim površinama zgrada, na fasadama zgrada, gradilištima i u objektima namenjenim za radne i pomoćne prostorije služe za dizanje i spuštanje zaposlenih i materijala
• Samohodno vozilo, na mehanizovani pogon, koje se koristi za unutrašnji transport-vuču, potiskivanje, dizanje, spuštanje i prenošenje tereta
• Presa, makaze, nož i valjak, na mehanizovani pogon, za sečenje, presovanje, savijanje i izvlačenje materijala, a u koji se materijal za obradu ulaže ili vadi ručno
• Oprema za preradu i obradu drveta, plastičnih i sličnih materijala, na mehanizovani pogon, koja je postavljena na temelje, u koju se materijal za obradu ulaže ili vadi ručno
• Uređaji u kojima se nanose i suše premazna sredstva čije komponente u dodiru sa vazduhom obrazuju zapaljive i eksplozivne smeše, isparenja i hemijske štetnosti opasne po zdravlje zaposlenih
• Oprema, odnosno postrojenja za proizvodnju, punjenje, merenje i kontrolu, sa cevovodima za napajanje, razvođenje i transport eksplozivnih, otrovnih i zagušljivih fluida gasova ili tečnosti, osim prirodnog gasa (zemni gas), u objektima koji se koriste kao radni i pomoćni prostor
• Protiveksplozijsko zaštićena oprema za rad, koja se koriste u tehnološkim procesima
• Privremena električna instalacija sa uređajima, opremom i priborom, postavljena za vreme izgradnje građevinskih objekata ili izvođenja drugih radova
• Oprema za rad (mašine, uređaji, postrojenja, instalacije i alati) za koju je poslodavac aktom o proceni rizika utvrdio da se na njoj vrše preventivni i periodični pregledi i proverra

       

                   

                    

ISPITIVANJE USLOVA RADNE OKOLINE

Radna okolina podrazumeva prostor u kojem se obavlja rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada.

Cilj preventivnih i periodičnih ispitivanja uslova radne okoline je da se proveri i utvrdi da li su na radnom mestu u radnoj okolini primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu utvrđene propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima i standardima.

Ispitivanja uslova radne okoline obuhvataju

• Mikroklimu (temperatura, brzina strujanja vazduha i relativna vlažnost vazduha)
• Osvetljenost
• Fizičke štetnosti (buka, vibracije i štetna zračenja - osim jonizujućih zračenja)
• Hemijske štetnosti (gasovi, pare, aerosoli, dimovi i prašine)

Ispitivanja uslova radne okoline vrše se prema Pravilniku o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline (“Sl. glasnik RS” br. 94/06, 108/06-ispravka, 114/14 i 102/15).

         

                    

                     

ISPITIVANJE ZAŠTITNE ELEKTROIZOLACIONE OPREME

Zaštitna elektroizolaciona oprema koja se koristi pri radu u elektroenergetskim postrojenjima može biti osnovna i dopunska.

Osnovnu zaštitnu elektroizolacionu opremu čine:

• elektroizolacione motke
• elektroizolaciona klešta za vađenje osigurača i merenje el. struje
• detektori-indikatori napona
• sredstva za radove pod visokim naponom (izolacione motke, platforme...)
• elektroizolacione pregrade i
• motke za učvršćivanje elektroizolacionih pregrada i druga zaštitna sredstva čija izolacija trajno izdržava radni napon električnog postrojenja prilikom dodirivanja električno provodnih delova pod naponom.

Dopunski zaštitnu elektroizolacionu opremu čine:

• zaštitne elektroizolacione rukavice
• zaštitna elektroizolaciona obuća (čizme i cipele-kaljače)
• elektroizolacione prostirke i dr.

Cilj periodičnih ispitivanja je ustanovljavanje ispravnosti zaštitne elektroizolacione opreme za ličnu zaštitu koja se koristi pri radu u elektroenergetskim postrojenjima radi utvrđivanja nivoa bezbednosti korisnika.

Ispitivanja se vrše na osnovu standarda koji propisuju metode i kriteruijume za ispitivanje pojedinačne zaštitne elektroizolacione opreme.

Ispitivanje zaštitne elektroizolacione opreme obuhvata:

• zaštitnu elektroizolacionu obuću
• elektroizolacione motke
• zaštitne elektroizolacione rukavice,
• elektroizolacione prostirke
• detektori-indikatori napona
• elektroizolaciona klešta za vađenje osigurača i merenje el. struje

         

                    

                     

OBAVLJANJE POSLOVA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, prema članu 37. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, poslodavac je dužan da organizuje poslove za bezbednost i zdravlje na radu. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom.

Za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu poslodavac može da odredi jednog ili više od svojih zaposlenih ili da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji ima licencu.

Poslodavac odlučuje o načinu organizovanja poslova za bezbednost i zdravlje na radu u zavisnosti od:

• tehnološkog procesa
• organizacije, prirode i obima procesa rada
• broja zaposlenih koji učestvuju u procesu rada
• broja radnih smena
• procenjenih rizika
• broja lokacijski odvojenih jedinica
• vrste delatnosti

Lice za bezbednost i zdravlje na radu neposredno je odgovorno poslodavcu kod koga obavlja te poslove i ne može da trpi štetne posledice ako svoj posao obavlja u skladu sa Zakonom.

Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu definisane su članom 40. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu (“Sl. glasnik RS” br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon).

         

                   

                   

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad se prema članu 27. Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu (“Sl. glasnik RS” br. 101/05, 91/15 i 113/17 - dr. zakon) vrši kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.

Zaposleni u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad mora biti upoznat sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje poslodavac i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika. Osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad zaposlenog mora da bude prilagođeno specifičnostima njegovog radnog mesta.

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad obavlja se teorijski i praktično. Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu.

Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika.

Cilj osposobljavanja je da se zaposleni upoznaju sa svojim pravima, obavezama, odgovornostima, kao i da se upoznaju sa rizicima na svojim radnim mestima i u radnoj okolini.

       

                    

                    

STRUČNO OBRAZOVNI CENTAR "MD PROJEKT INSTITUT"-a

I. "MD PROJEKT INSTITUT" DOO poseduje Status javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih (JPOA) za izvođenje programa neformalnog obrazovanja odraslih Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (JPOA).

Stručnim obukama polaznici stiču kvalifikacije ili kompetencije iz Standarda kvalifikacija, dobijaju sertifikat ili uverenje iz Nacionalnog okvira kvalifikacije i mogu ih evidentirati kod NSZ (Nacionalne službe za zapošljavanje).

Kvalifikacije:

• Rukovalac građevinskom mehanizacijom [mašine za zemljane radove (bager, buldozer, utovarivač, skrejper, grejder, ravnač, valjak za sabijanje tla, jež, vibracioni nabijač i finišer), mašine za vertikalni transport (auto i kranske dizalice), mašine za ugrađivanje betona (betonska pumpa) i mašine za asfaltne radove (asfaltni finišer, frejzer)].
• Rukovalac sredstvima unutrašnjeg transporta (viljuškar, dizalica, utovarivač, podizna platforma, transporter i sl.).
• Elektromonter mreža i  postrojenja.

Kompetencije:

• Rukovalac  - bagerom, buldozerom, utovarivačem, valjkom za sabijanje tla,  auto i kranskom dizalicom, betonskom pumpom.
• Rukovalac -  podiznom platformom, dizalicom, viljuškarom, utovarivačem
• Bravar - zavarivač, tesar, armirač.
• Rukovalac elektroenergetskim postrojenjima - transformatorskim stanicama (uklopničar).

Akreditovane obuke za:

• Lica za bezbednost i zdravlje na radu.
• Preventivne mere pri izvođenju i održavanju protiveksplozijski zaštićene opreme.
• Preventivne mere pri rukovanju opremom pod pritisko (nepokretna i pokretna oprema pod pritiskom).
• Preventivne mere pri rukovanju motornom testerom, motornom kosom i kosilicom za travu.

II. Stručno osposobljavanje za rukovanje opremom za rad na radnom mestu u procesu rada sa kojom zaposleni rukuje i izdavanjem Potvrde prema čl. 5 Pravilnika o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad („Sl. glasnik RS" br. 23/09, 123/12, 102/15, 101/18 i 130/21)

Prijava za program stručne obuke

 

PRAKTIČNO OSPOSOBLJAVANJE ZAPOSLENIH

Praktičnim osposobljavanjem zaposlenih za razne vrste poslova i radnih zadataka obuhvaćena su zanimanja koja se ne nalaze u redovnom programu obrazovanja. Njime zaposleni stiče sva potrebna teorijska i praktična znanja kako bi predmetnu vrstu posla ili radnog zadatka obavljao na zadovoljavajući način sa aspekta bezbednosti i zdravlja na radu.

Praktično osposobljavanje zaposlenih vrši se prevashodno za sledeće poslove:

• Poslovi rukovaoca mašina za preradu i obradu drveta i sličnih materijala
• Poslovi rukovaoca mašina za preradu i obradu drveta i sličnih materijala-trakasta testera (brenta i bansek)
• Poslovi rukovaoca mašina za obradu metala rezanjem
• Poslovi rukovaoca (ekscentar, frikcione ili hidraulične) prese
• Poslovi rukovaoca dvovaljka
• Poslovi obrade površina peskarenjem
• Poslovi rukovaoca viljuškara
• Poslovi rukovaoca teleskopskog viljuškara
• Poslovi rukovaoca dizalice (laka građevinska dizalica, građevinska stubna dizalica, mosna dizalica, portalna dizalica, itd.)
• Poslovi rukovaoca regalne dizalice
• Poslovi pomoćnika rukovaoca dizalice – vezivač tereta i signalista
• Poslovi rukovaoca kamionske polužne dizalice sa ili bez platforme
• Poslovi rukovaoca samohodne podizne platforme
• Poslovi rukovaoca građevinske mehanizacije (bager utovarivač, bager rovokopač, buldozer, dvoosovinski valjak, autogrejder, itd)
• Poslovi rukovaoca postrojenja za izradu betona
• Poslovi rukovaoca pumpe za beton
• Poslovi rukovaoca drobiličnog postrojenja i postrojenja za separaciju
• Poslovi na izvođenju građevinskih radova – iskop zemlje
• Poslovi na izvođenju radova na visini
• Poslovi zavarivača
• Poslovi gasnog i elektrolučnog rezanja
• Poslovi rukovaoca amonijačnog postrojenja
• Poslovi rukovaoca kompresorskih postrojenja
• Poslovi rukovaoca kotlovskih postrojenja na čvrsto, tečno ili gasovito gorivo (bez ili sa AT komandama)
• Poslovi rukovaoca sudova pod pritiskom
• Poslovi rukovaoca autoklava
• Poslovi rukovaoca motorne testere
• Poslovi rukovaoca motorne kose (trimer)
• Poslovi rukovaoca motorne kosačice
• Poslovi rukovaoca hlorinatora
• Poslovi montera vodovoda i kanalizacije
• Poslovi montera centralnog grejanja
• Poslovi održavanja mašinske opreme
• Poslovi montaže skela
• Poslovi uklopničara

       

       

       

       

         

ZAVARIVANJE

U okviru delatnosti “MD PROJEKT INSTITUT”-a formiran je Centar za zavarivanje sa ciljem pružanja usluga (pre svega ispitivanje stručne osposobljenosti zavarivača, obuka za poslove zavarivača i izrada tehnologije zavarivanja), kao i podizanja kvaliteta u oblasti zavarivanja.

Zavarivanje je proces spajanja materijala (dva ili više metalnih delova istog ili približno istog hemijskog sastava) topljenjem, odnosno to je tehnološki proces dobijanja monolitnih nerastavljivih spojeva posredstvom uspostavljanja unutrašnjih veza između čestica (atoma, jona, molekula), pri njihovom lokalnom ili ukupnom zagrevanju, plastičnoj deformaciji ili kombinaciji zagrevanja i plastične deformacije. Spajanjem se dobija nerazdvojiva veza.

U okviru poslova zavarivanja vršimo pružanje sledećih usluga:

• Ispitivanje stručne osposobljenosti zavarivača i izdavanje Uverenja o stručnoj osposobljenosti -prema EN 287-1, EN 287-2, EN 13067, EN 13133,...
• Obuka zavarivača za pojedine postupke zavarivanja (teorijska i praktična obuka).
  Obuka se sastoji iz teorijske i praktične nastave sa određenim fondom časova.
  Obuhvaćeni su sledeći postupci zavarivanja (*):
  111 - Ručno elektrolučno zavarivanje obloženom elektrodom (REL)
  121 - Elektrolučno zavarivanje pod praškom (EPP)
  131 - Elektrolučno zavarivanje u zaštitnoj atmosferi inertnog gasa (MIG)
  135 - Elektrolučno zavarivanje u zaštitnoj atmosferi aktivnog gasa (MAG))
  136 - Elektrolučno zavarivanje punjenom žicom u zaštitnoj atmosferi aktivnog gasa
  141 - Elektrolučno zavarivanje netopivom elektrodom u zaštitnoj atmosferi inertnog gasa (TIG)
  311 - Gasno zavarivanje
  912 - Tvrdo lemljenje bakra
  (*) - Navedene brojčane oznake postupaka zavarivanja su prema standard EN ISO 4063
  Teorijska i praktična nastava obuke odvija se u prostorijama centra na najsavremenijim aparatima za zavarivanje uz primenu dodatnih i osnovnih materijala proverenog kvaliteta.
  Teorijsku i praktičnu nastavu izvodi kvalifikovano osoblje (IWE inženjer zavarivanja i instruktor zavarivanja).
  Na kraju obuke kandidati dobijaju odgovarajuće Uverenje o stručnoj osposobljenosti zavarivača.
• Ispitivanje zavarenih spojeva bez razaranja (vizuelno ispitivanje, ispitivanje penetrantima i ultrazvučno ispitivanje)
• Nadzor nad izvođenjem zavarivačkih radova, koordinacija između naručioca i izvođača zavarivačkih radova.
• Izrada tehnologije zavarivanja za sve postupke i materijale
  • Izrada Specifikacija tehnologije zavarivanja (STZ-WPS) prema važećim evropskim normama (EN 288-2 i drugi)
  • Izrada Planova zavarivanja za složenije zavarene konstrukcije
• Kvalifikacija tehnologije zavarivanja i izdavanje Izveštaja o kvalifikaciji tehnologije
• Provera primene dodatnog materijala
• Pružanje zavarivačkih usluga, posebno u oblastima reparaturnog zavarivanja (oštećenih i polomljenih delova motora, vratila, zupčanika, odlivaka, itd…), navarivanja, zavarivanja teže zavarljivih materijala (čeličnog liva, sivog liva, legiranih čelika, itd…).

  Zahtev za izvršenje usluga zavarivanja
       

  Uslovi za izvršenje usluge zavarivanja

  Referenc lista izvršenih usluga stručnog osposobljavanja zavarivača